Opšti cilj Udruženja je održivi razvoj društva, odnosno razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava sadašnje ljudske potrebe, pritom unapređujući prirodne sisteme i životnu sredinu i omogućavajući budućim generacijama ostvarenje svih ljudskih prava, posebno zadovoljavanje potreba ljudi i opšte poboljšanje kvaliteta života. Opšti cilj se odnosi na tri osnovna stuba ljudskog društva: ekonomska, ekološka i socijalna dugoročna održivost.
Svet bez siromaštva
Cilj je osigurati da nijedna osoba ne živi ispod granice prosečnog standarda življenja. To uključuje kvalitetan pristup obrazovanju i obukama koje omogućavaju građanima da steknu veštine i kvalifikacije za zapošljavanje, kao i podršku manjim preduzetnicima, čime će se dostići ekonomska samostalnost svih građana. Takođe i obezbeđivanje adekvatne zdravstvene zaštite i socijalnih sistema koje štite ljude od gubitka prihoda u slučaju bolesti, onesposobljenosti, nezaposlenosti ili drugih nepredviđenih okolnosti.
Svet bez gladi
Težimo osigurati pristup dovoljnoj hrani, čistoj i proverenoj vodi za sve ljude, promovišući održivu poljoprivredu i siguran lanac snabdevanja hranom, čime se podstiču prikupljanje i redistribucija neprodate hrane i pojačane mere koje će se ticati skladištenja i upravljanja zalihama hrane.
Dobro zdravlje
Ostvarivanje sveobuhvatne zdravstvene zaštite podrazumeva pristup osnovnim zdravstvenim uslugama bez obzira na socioekonomski status. Dobar zdravstveni sistem bi trebalo da osigura efikasnu borbu protiv epidemija, promociju mentalnog zdravlja, kao i poboljšanje zdravlja radne snage i pristupu odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti na radu.
Kvalitetno obrazovanje
Kvalitetno obrazovanje predstavlja ključnu inicijativu u pružanju inkluzivnog, pravednog i visokokvalitetnog obrazovanja za sve građane. Cilj je osigurati da svi pojedinci, bez obzira na pol, starost, etničko poreklo ili socioekonomski status, imaju jednaku priliku za sticanje potrebnih veština i znanja koja će im omogućiti bolji život, doprineti društvu i podržati održivi razvoj. Takođe, kvalitetno obrazovanje zahteva i podršku obrazovnim radnicima u vidu odgovarajućeg obučavanja, ocenjivanja i nagrađivanja prosvetnih radnika.
Ravnopravnost polova
Potpuna ravnopravnost polova znači osnaživanje i žena i muškaraca, i dečaka i devojčica. Zarad izgradnje inkluzivnijeg i pravednijeg društva, ova inicijativa je značajno usmerena ka borbi protiv svih oblika diskriminacije i nasilja prema ženama, teži ravnopravnom pristupu prilikama i pravima, kao što su aktivno učešće u društvenom, političkom i ekonomskom životu.
Čista voda i sanitarni uslovi
Urbanizacija i povećana potreba za vodom u sektorima poljoprivrede, industrije i energetike zahteva obligatorne mere koje će obezbediti veću količinu potrebne čiste vide. Investicije u infrastrukturu i sanitarni sadržaj, zaštita i obnova vodno povezanih ekosistema i obrazovanje o higijeni su neki od koraka neophodnih za univerzalni pristup bezbednoj i pristupačnoj pijaćoj vodi. Osiguravanje bezbedne vode i adekvatnih sanitarnih uslova imaju ključnu ulogu u prevenciji bolesti, unapređivanju higijene i očuvanju zdravlja ljudi.
Dostupna i obnovljiva energija
Svakodnevni život, kao i razvoj poljoprivrede, poslovanja, komunikacija, obrazovanja, zdravstva i transporta zavisi od pouzdane i pristupačne energije. Potreba za energetskim resursima raste paralelno sa globalnim rastom stanovništva i urbanizacijom, izazivajući pritisak na ekonomske i ekološke resurse, što zahteva razmišljanje u pravcu energetske održivosti i nezavisnosti. Za stabilan put ka ekonomičnoj zelenoj električnoj energiji, neophodno je investirati u čiste, obnovljive izvore kao što su solarna, vetrena i hidroelektrična energija, smanjujući tako zavisnost od ograničenih fosilnih goriva i emisije stakleničkih plinova.
Dostojanstven rad i ekonomski rast
Potrebno je više napora kako bi se povećale prilike za zapošljavanje, smanjilo neformalno zapošljavanje i nejednakost na tržištu rada, naročito u pogledu rodne razlike u platama. Takođe, vlade moraju raditi na izgradnji dinamičnih, održivih, inovativnih i ljudsko-usmerenih ekonomija, a implementacija odgovarajućih mera koje se tiču zdravlja i bezbednosti na radu je ključna za zaštitu radnika. Postizanje ovog cilja znači temeljna reforma finansijskog sistema i suočavanje sa rastućim dugovima, ekonomskom nesigurnošću i trgovinskim tenzijama, kao i osiguravanje pravedne plate i dostojanstven rad podjednako i za mlade i stare.
Industrija, inovacije i infrastruktura
Naglasak mora biti na značaju investiranja u modernu, otpornu i efikasnu infrastrukturu, promovisanje inovacija u svim sektorima privrede, i podršku razvoju industrije kako bi se unapredila proizvodnja i produktivnost. Ekonomski rast i društveni razvoj značajno zavise od investicija u infrastrukturu, održiv razvoj industrije i tehnološki napredak.
Smanjenje nejednakosti
Nejednakosti zasnovane na prihodu, polu, dobi, invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, rasi, klasi, etničkom poreklu i religiji i dalje postoje širom sveta i direktno ugrožavaju dugoročni društveni i ekonomski razvoj. Smanjenje nejednakosti zahteva veće napore za iskorenjivanje ekstremnog siromaštva, ulaganje u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu, naročito za mlade, migrante i izbeglice te druge ranjive zajednice unutar grada. Važno je promovisati inkluzivni društveni i ekonomski rast, te eliminisati diskriminacione prakse kako bi se osigurala jednaka prilika i smanjila nejednakost u prihodima.
Održivi gradovi i zajednice
Rapidna urbanizacija često nadmašuje razvoj stambenih prostora, infrastrukture i usluga, pa se veliki gradovi poput Boegrada suočavaju s izazovima kao što su nejednakost, zagađenje vazduha i nedostatak javnih prostora. Cilj je unaprediti urbanizaciju i razvoj gradova tako da postanu sigurniji, otporniji i održiviji. Održiv razvoj zahteva poboljšanje pristupa stambenom prostoru, transportu, zelenim površinama i urbanom planiranju.
Održiva potrošnja i proizvodnja
Rastuća populacija i iscrpljivanje prirodnih resursa zahtevaju promene u načinu na koji trošimo i proizvodimo. Iako postoji svest o održivosti, i dalje se suočavamo s izazovima kao što su gubitak hrane i porast potrošnje fosilnih goriva. Da bismo rešili ove probleme, potrebna su angažovanja za smanjenje otpada, promovisanje cirkularne ekonomije i podržavanje održive nabavke, dok domaćinstva mogu smanjiti potrošnju i izabrati održive opcije.
Klimatske akcije
Klimatske promene su pretnja koja se razvija i alarmatno širi. Posledice uključuju ekstremne vremenske uslove, porast nivoa mora i moguće katastrofalne posledice. Da bismo ograničili globalno zagrevanje na 1,5°C iznad preindustrijskog nivoa, potrebno je da raditi na hitnom smanjenju emisija stakleničkih plinova i fokusirati se na prelazak na obnovljive izvore energije, održivu mobilnost, održivu poljoprivredu, recikliranje i smanjenje otpada, i aktivizam i podršku održivim politikama.
Život pod vodom
Okeani čine 99 procenata životnog prostora na planeti, pružaju ključne prirodne resurse, uključujući hranu, lekove, biogoriva i druge proizvode. Pomažu u razgradnji i uklanjanju otpada i zagađenja, a obalni ekosistemi deluju kao zaštita od šteta uzrokovanih olujama. Okeani takođe apsorbuju velike količine ugljen-dioksida i igraju ključnu ulogu u regulaciji globalnog klimatskog sistema. Kiselost okeana, koja je veća za oko 30 odsto u odnosu na preindustrijske vrednosti, narušava mrežu ishrane i ugrožava vitalne usluge koje okean pruža. Neophodno je povećanje sredstava za nauku o okeanima, pojačani napori u oblasti očuvanja i hitno pokretanje svih zemalja u zajedničkoj borbi protiv klimatskih promena kako bismo sačuvali najveći ekosistem planete.
Život na kopnu
Ovaj cilj se odnosi na očuvanje i obnovu kopnenih ekosistema, održivo upravljanje šumama, borbu protiv dezertifikacije i zaustavljanje degradacije zemljišta, a time i gubitka biološke raznovrsnosti. Neodgovarajuće proširivanje poljoprivrede i seča šuma pridonose ovim problemima. Gubitak šuma i smanjenje biološke raznolikosti predstavljaju pretnju našem opstanku i okolini, te doprinose klimatskim promenama. To zahteva pojačane napore za očuvanje šuma i kopnenih ekosistema, kao i podizanje svesti i akcija kako bismo zaustavili dalju degradaciju i gubitak biološke raznovrsnosti.
Mir, pravda i snažne institucije
Ova inicijativa teži ka promovisanju mira i pravde, sprečavanju nasilja i korupcije, i osnaživanju efikasne, odgovorne i inkluzivne institucije na svim nivoima vlasti. Ljudi širom sveta treba da budu slobodni od straha od nasilja, bez obzira na svoju etničku pripadnost, veru ili seksualnu orijentaciju. Vlade, civilno društvo i zajednice treba da sarađuju kako bi pronašli trajna rešenja za konflikte i agresivnost. Ojačavanje vladavine prava i promocija ljudskih prava ključni su za ovaj proces, kao i smanjenje protoka nelegalnog oružja, borba protiv korupcije i promovisanje inkluzije i mira.
Partnerstvom do ciljeva
Postizanje svih prethodno navedenih ciljeva takođe zahteva i partnerstvo između vlada, privatnog sektora i civilnog društva. Održivi razvojni ciljevi mogu biti ostvareni samo uz snažno opredeljenje za globalno partnerstvo i saradnju, kako bi se osiguralo da niko ne bude zapostavljen na zajedničkom putovanju ka razvoju. To uključuje saradnju između država, sektora i organizacija, mobilizaciju finansijskih resursa, tehnološki razvoj i poštovanje obaveza razvijenih zemalja u vezi sa zvaničnom pomoći zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Jačanje multilateralizma i globalnih partnerstava postaje ključno, a svi smo zajedno u misiji ka održivijoj budućnosti.